Da li imate legalan video nadzor?

Legalan video nadzor

Opšte je poznato da Zakon o privatnom obezbeđenju uređuje domen pružanja usluga u privatnom sektoru bezbednosti –  u najširem smislu: pružanje fizičko – tehničke zaštite lica, imovine i poslovanja. 

Budući da zakon kao takav, nije našao potpunu primenu, Vlada RS donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju koji se odnosi na izmene u pogledu kriterijuma za dobijanje licence, tehničih sistema zaštite, kaznenih odredbi za korisnike (kompanije) koje nisu zakonski usaglašene u domenu korišćenja sistema tehniče zaštite propisane ovim zakonom, kriterijume za pravna lica i preduzetnike koji se bave delatnošću privatnog obezbeđenja. Primenom zakona  omogućila bi se zakonska usaglašenost rada pravnih lica, pružanja i korišćenja usluga privatnog obezbeđenja i smanjilo nezakonito delovanje istih. 

Šta to znači u praksi?

To znači da firme mahom poseduju sisteme tehničke zaštite (kamere, CCTV, protivprovalne sistem i drugo), a ne poseduju ugovor sa licenciranom agnecijom koja se bavi projektovanjem, montažom, kontrolom sistema tehničke zaštite… i ne samo to! Takođe, u pogledu fizičkog obezbeđenja, praksa je pokazala, da kompanije masovno angažuju lica koja nemaju licencu za obavljanje poslova obezbeđenja. Često je problem i (zlo)upotreba postavljenih tehničkih sistema za svrhe za koje nisu namenjene, čime se krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti odnosno bezbednost fizičlkih lica ugrožava.

Takođe znači da će se novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara, kazniti se za prekršaj pravno lice za privatno obezbeđenje ako:

  • za poslove privatnog obezbeđenja angažuje fizičko lice bez licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ili za vršenje poslova redarske službe angažuje fizičko lice bez licence za vršenje poslova redarske službe (član 8);
  • vrši poslove privatnog obezbeđenja, a nema zaključen pisani ugovor sa pravnim ili fizičkim licem kome pruža usluge ili zaključi ugovor kojim se ugovara manji nivo usluga obezbeđenja od onih koji su predviđeni aktom o proceni rizika (član 20. st. 1. i 4);
  • vrši poslove privatnog obezbeđenja, a ne sačini plan obezbeđenja ili ako plan obezbeđenja ne sadrži i plan sistema tehničke zaštite, kada se korisniku pružaju usluge tehničke zaštite (član 20. st. 7–10);
  • poslove fizičke zaštite vrši van štićenog objekta ili granice štićenog prostora (član 21. stav 2);
  • pri vršenju poslova zaštite objekta ili prostora koji se koriste za javnu upotrebu koristi uređaje za snimanje slike, a na vidljivom mestu ne istakne obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem ili ako ne arhivira snimke ili arhivirane snimke, na zahtev, ne stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku (član 32 stav 1);
  • podatke sa arhiviranih snimaka ne koristi u svrhu za koju su prikupljeni ili ako ih ustupi trećim licima ili javno objavi (član 32. st. 2. i 3);
  • izvrši planiranje sistema tehničke zaštite bez procene rizika, kada je ona po zakonu obavezna (član 34);
  • prilikom vršenja poslova privatnog obezbeđenja službenici obezbeđenja ne nose uniformu
  • podatke koji su prikupljeni u vršenju poslova privatnog obezbeđenja koristi suprotno od svrhe za koju su prikupljeni ili ih ustupi trećim licima ili ih javno objavi.
  • ovlašcenom policijskom službeniku ne omogući vršenje nadzora ili ne stavi na raspolaganje odgovarajuću dokumentaciju ili ne pruži sve potrebne podatke i obaveštenja (član 71. stav 4).

Za radnje iz stava 1. tač. 1)–8) i 28) ovog člana, pored novčane kazne, pravnom licu za privatno obezbeđenje izriče se i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.

Pod kojnim uslovima se može ostvariti tehnička zaštita?

TEHNIČKA ZAŠTITA može se ostvariti isključivo na osnovu ugovora sa licenciranim pravnim licem!

Za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ne može se angažovati pravno lice, preduzetnik koje nije sertifikovano – NEMA LICENCU! Poslove privatnog obezbeđenja može vršiti samo na osnovu i u okviru zaključenog pisanog ugovora sa pravnim licem, preduzetnikom ili fizičkim licem kome pruža usluge.  

Šta treba da sadrži jedan ugovor između pružaoca i korisnika usluga?

Ugovorom se preciziraju sledeće stavke: predmet ugovora, podaci potpisnika ugovora, sveobuhvatni podaci o angažovanim licima sa licencom, način vršenja poslova, podaci o sredstvima kojima se poslovi vrše, trajanje ugovora, zaštita podataka iz ugovora.

 U prilog tome  govori i stav 1. pomenutog člana:

  1. ime i prezime, JMBG i broj lične karte potpisnika ugovora;
  2. jasno određen predmet ugovora;
  3. način vršenja ugovorenih poslova privatnog obezbeđenja (vrsta, kategorija, ugovorena ovlašćenja službenika obezbeđenja);
  4. broj i mesto rada službenika obezbeđenja po ugovoru, kao i ugovoreno vreme pružanja usluga u toku dana;
  5. vrstu i  količinu angažovanog oružja i sredstava;
  6. datum početka vršenja usluga i vreme trajanja ugovora;
  7. način korišćenja, vrstu i stepen tajnosti, rok čuvanja i upotrebe, kao i mere zaštite podataka proizašlih iz ugovora i samog ugovora.

Zašto je obavezna Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja?

Procena rizika je temelj izgradnje sistema bezbednosti!

Shodno članvima 20 i 34, Zakona  o privatnom obezebđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018) predstvalja zakonsku obavezu.

  • A zašto?

         Zato što se procenom rizika – sveobuhvatnim projektom vrši: identifikacija, analiza i postupanje sa rizicima koji ugrožavaju poslovanje kompanije po svim aspektima, potom definisanje i propisivanje mera na osnovu stručne procene kojom se rizici neutrališu ili svode na minimum.

I ne samo to! Procena rizika je preduslov usaglašavanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

  • Na koji način se realizuje usaglašavanje?

Kroz realizaciju projekta, definišu se svrha i cilj obrade podataka o ličnosti korišćenjem sistema tehničke zaštite. Dakle, Procenom se predviđa upotreba sistema tehničke zaštite.

Ukoliko firma koristi kamere i druge tehničke  uređaje kojim se vrši prikupljanje i obrada podataka, a nije u skladu sa navedenim zakonima – dakle nelegalno, njihova primena predstvalja veliki rizik po korisnika jer na taj način vrši neovlašćeno snimanje, praćenje, prikupljanje i obradu  podataka o ličnosti (zaposlenih, stranaka, trećih lica) i druge radnje, zbog čega je firma u prekršaju.

U vezi sa tim, „Davalac usluga privatnog obezbeđenja, osim usluga procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, sa korisnikom usluga ne može da zaključi ugovor kojim se ugovara manji nivo usluga obezbeđenja od onih koji su predviđeni aktom o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja kada je ova procena obavezna“ u skladu sa ovim zakonom.

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja vrši se po zahtevima i na način propisan važećim srpskim standardom SRPS A.L2.003:2017.

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja ne mora se vršiti ako se pružaju usluge korisnicima radi zaštite lica, zaštite objekata za stanovanje, zaštite javnih skupova na kojima redarsku službu obavljaju samo redari angažovani od organizatora okupljanja, kao i zaštite mikro pravnih lica i preduzetnika koji su klasifikovani u skladu sa klasifikacijom za razvrstavanje pravnih lica po propisima kojima se uređuje računovodstvo, računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji.

Plan obezbeđenja, odnosno plan postupanja sa rizicima, sačinjava se na osnovu akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Kada procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja nije obavezna u skladu sa ovim zakonom, plan obezbeđenja sačinjava se na osnovu mera zaštite koje se preduzimaju po zahtevu korisnika usluga ili organizatora javnog okupljanja, u skladu sa ovim zakonom i pravilima struke“

  • Zašto je plan obezbeđenja bitan za funkcionalnu primenu video nadzora?

Predulsov za sačinjavanje Plana obezbeđenja je izrada procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Plan je faktički izlazni akt procene, dokument koji propisuje određene procedure shodno identifikovanim rizicima, analizi eksternog i intrenog okruženja, mogućnosti ispoljavanja rizika, stepena ugroženosti i nudi procedure postupanja koje se odnose i na specifikaciju sistema tehničke zaštite. Potrebno je sveoubuhvatno sagledavanje, analiza i procena uz uvažvanje zahteva korinsika.

Plan nije samo preduslov već i zakonska obaveza! 

“Plan obezbeđenja, sadrži mere koje se preduzimaju radi:

  1. onemogućavanja neovlašćenog pristupa objektu;
  2. signalizacije neovlašćenog ulaska u štićeni prostor i dojavu kontrolnom centru;
  3. onemogućavanja unošenja u objekat oružja, eksplozivnih, radioaktivnih, bioloških i drugih opasnih predmeta i materija;
  4. zaštite pojedinačnih vrednosti pomoću sistema elektrohemijske i drugih načina zaštite (koferi, kontejneri, kase, trezori i dr.);
  5. vršenja radnji usmerenih na sprečavanje krivičnih dela i drugih identifikovanih rizika;
  6. praćenja kretanja oko i u štićenom prostoru i pojedinačno štićenim prostorijama;
  7. kontrole sprovođenja propisanih mera zaštite i unutrašnjeg reda u objektu i delovima pod posebnim režimom;
  8. integrisane zaštite sa ili bez lokalnog nadzora i sistemom veze sa službenicima obezbeđenja na štićenom objektu;
  9. preduzimanja procedura po redosledu prioriteta za slučajeve nastupanja rizika.

Plan obezbeđenja, odnosno plan postupanja sa rizicima, sadrži i plan sistema tehničke zaštite, kada se korisniku pružaju usluge tehničke zaštite.“ 

Po zakonu je propisana obaveza dostavljanja obaveštenja MUP-u o zaključenju, aneksu, raskidu ugovora o fizičkoj-tehničkoj zaštiti lica koja  se vrši oružjem kao i za pružanje usluga video nadzora sa arhiviranjem snimaka. Obaveštenje se dostavlja mesno nadležnoj policijskoj upravi u roku od 8 dana. Mesno nadležna policijska uprava  je ona uprava koja je obrazovana na teritoriji na kojoj je sedište korsinka usluga. 

Shodno zakonu, obaveštenje mora da sadrži:

  1. „naziv i sedište pravnog lica ili preduzetnika za privatno obezbeđenje, ime prezime, JMBG i prebivalište odgovornog lica u pravnom licu, kod preduzetnika za privatno obezbeđenje i korisnika usluga;
  2. jasno određen predmet ugovora;
  3. način vršenja ugovorenih poslova privatnog obezbeđenja (vrsta, kategorija, ugovorena ovlašćenja službenika obezbeđenja, vreme pokrivenosti zaštite i dr.);
  4. broj službenika obezbeđenja po ugovoru i lokacije radnog rasporeda;
  5. vrstu i količinu angažovanog oružja i sredstava zaštite;
  6. datum početka/prekida ugovorenog vršenja usluga.“

Kolike su kazne za pružaoce usluga privatnog obezbeđenja usled nezakonitog delovanja?

Shodno Zakonu o izmenama i dopunama, član 78.  koji propisuje mere za nezakonito delovanje firmi pružaoca usluga privatnog obezbeđenja. 

Nezakonito delovanje podrazumeva rad na poslovima privatnog obezbeđenja bez licence, angažovanje fizičkih lica bez licence o čemu zakon daje jasnu specifikaciju u tom domenu. 

Kaznene odredbe  za kompanije  iz sektora privatnog (fizičkog i tehničkog) obezbeđenja:
„Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara i zaštitnom merom zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine, kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

  • vrši delatnost privatnog obezbeđenja bez licence (član 8. stav 1);
  • za vršenje poslova privatnog obezbeđenja angažuje pravno lice, preduzetnika ili fizičko lice bez licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja (član 8. stav 1);
  • za poslove redarske službe angažuje fizička lica bez licence za vršenje poslova redarske službe (član 8. stav 2).

Odgovorno lice u pravnom licu kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara i zaštitnom merom zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine, za prekršaje iz stava 1. ovog člana.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i preduzetnik novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara i zaštitnom merom zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine. Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara i zaštitnom merom zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od tri meseca do godinu dana, kazniće se za prekršaj fizičko lice koje vrši poslove privatnog obezbeđenja bez licence ili redarsku službu bez licence (član 8).”

Kolike su kazne za korisnike usluga privatnog obezbeđenja?

Zakonom se eksplicitno i nedvosmisleno propisuje obaveza da korisnik usluga mora imati ugovor sa angažovanim pravnim licem ili preduzetnikom koje pruža usluge privatnog obezbeđenja; da na vidljivom mestu istakne oznaku da je čuvani prostor pod zaštitom određene agnecije; mora čuvati nasnimljeni video materijal najmanje 30 dana!

U suprotnom, za nešpoštovanje navedenog,  Zakon proklamuje sledeće:

“Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja (uključujući i posedovanje i korišćenje sistema tehničke zaštite poput sistema video nadzora i sličnih) ako:

  • nema zaključen pisani ugovor sa pravnim licem ili preduzetnikom za privatno obezbeđenje koje je angažovalo da mu pruža te usluge (član 20. stav 1);
  • ne prihvati da na vidljivom mestu istakne obaveštenje da je objekat ili prostor koji se koristi za javnu upotrebu, zaštićen video obezbeđenjem ili ako arhivirane snimke ne čuva najmanje 30 dana ili ako ih, na zahtev, ne stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku (član 32. stav 1);

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pavnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj preduzetnik koji koristi usluge privatnog obezbeđenja novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj fizičko lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara“

*Kaznene odredbe za neposedovanje ugovora o održavanju i servisiranju video nadzora i drugih tehničkih sistema zaštite!

 Članom 81. propisuju se mere za neispunjavanje zakonom propisane obaveze – Ugovora između ugovornih strana o održavanju i servisiranju sistema tehničke zaštite.

Shodno zakonu, član 81. glasi: 

“Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja ako ne osigura održavanje i servisiranje tehničkih sredstava u skladu  sa ovim zakonom i ugovorom (član 35. stav 2).
Za radnju iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu koji koriste usluge privatnog obezbeđenja novčanom kaznom od 25.000 do 80.000 dinara.
Za radnju iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj preduzetnik koji koristi usluge privatnog obezbeđenja novčanom kaznom od 50.000 do 250.000 dinara.
Za radnju iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj fizičko lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja novčanom kaznom od 25.000 do 80.000 dinara.“

Koji su uslovi bitni za usaglašenost i saradnju u oblasti privatnog obezbeđenja?

Da bi pravno lice moglo da obavlja poslove privatnog obezbeđenja mora ispuniti kriterijume propisane zakonom.

  • Posedovanje licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja!

Shodno tome, član 10. propisuje opšte i posebne uslove.  

Opšti uslovi propisuju da svako pravno lice ili preduzetnik u ovom domenu:

  • mora biti registrovano u sistemu privrednih subjekata za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, 
  • mora posedovati akt o sistematizaciji radnih mesta, 
  • akt kojim se propisuje izgled uniforme i oznaka, 
  • zapošljava licencirania fizička lica,
  • ispunjava prostorno-tehničke uslove za rad i poslovanje. 

Posebni uslovi propisuju posebne kriterijume za obavljanje različitih vrsta poslova u domenu privatnog obezbeđenja:

  • za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, 
  • za fizičko-tehničku zaštitu bez i sa oružjem, 
  • za vršenje transporta novca i vrednosnih pošiljki, 
  • za poslove planiranja sistema tehničke zaštite,
  • poslove projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite, poslove montaže, puštanje u rad sistema tehničke zaštite.

U skladu sa članom 10:

“Licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja mogu se izdati pravnom licu, odnosno preduzetniku koji ispunjavaju opšte uslove za dobijanje svake od utvrđenih vrsta licenci, odnosno koji:

  1. su upisani u registar privrednih subjekata u Republici Srbiji, sa šifrom delatnosti privatnog obezbeđenja i usluge sistema obezbeđenja;
  2. imaju akt o sistematizaciji radnih mesta, sa opisom poslova i ovlašćenjima zaposlenih za svako radno mesto;
  3. imaju akt koji bliže propisuje izgled uniforme koju nose službenici obezbeđenja i izgled znaka;
  4. imaju odgovorno lice koje poseduje licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, koja se izdaje fizičkom licu;
  5. poseduju poslovni prostor;
  6. poseduju poseban prostor za smeštaj oružja i municije, u skladu sa propisima o uslovima za smeštaj i čuvanje oružja i zaštitu od požara, ako poslove privatnog obezbeđenja obavlja sa oružjem;
  7. imaju sopstveni ili ugovoreni Kontrolni centar ako pružaju usluge fizičko-tehničke zaštite ili obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki.

Posebni uslovi koje treba da ispuni pravno lice, odnosno preduzetnik da bi dobili:

  1. Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja – jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog službenika obezbeđenja sa Licencom za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
  2. Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite bez oružja i Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite sa oružjem – jesu da imaju najmanje 10 zaposlenih službenika obezbeđenja sa Licencom za vršenje osnovnih poslova službenika obezbeđenja – bez oružja ili Licencom za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja – sa oružjem;
  3. Licencu za vršenje poslova obezbeđenja, transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki – jesu da imaju najmanje 10 zaposlenih službenika obezbeđenja sa Licencom za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja – sa oružjem i da poseduju tehnička sredstva za transport i prenos novca i vrednosnih pošiljki u skladu sa čl. 36. i 38. ovog zakona;
  4. Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite – jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog sa srednjim obrazovanjem tehničke struke, sa Licencom za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite;
  5. Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite – jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog sa višim obrazovanjem stečenim po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 76/05) ili visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena u polju tehničko-tehnoloških nauka, sa Licencom za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite;
  6. Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika – jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog sa srednjim obrazovanjem tehničke struke i sa Licencom za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.

Izuzetno, preduzetnik ne mora da ispunjava posebne uslove za izdavanje licence iz stava 2. tač. 1), 4), 5) i 6) ovog člana u pogledu broja zaposlenih, ako poseduje odgovarajuću licencu koja se izdaje fizičkom licu.”

  • Period na koji se licenca izdaje ostao je nepormenjen (5 godina)

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molim te, unesi komentar.
Molim te unesi svoje ime ovde