Analogni ili IP video nadzor?

Savremene potrebe obezbeđenja i nadzora dovele su do sve veće ekspanzije sistema za video nadzor, kako u poslovne svrhe tako i za lične potrebe. Jedna od glavnih dilema za sve one koji žele video nadzor jeste da li investirati u analogni ili IP video nadzor. Kako bi Vam pomogli oko ove odluke, u daljem tekstu predstavićemo Vam glavne prednosti i nedostatke ovih sistema.

Sve više firmi, pa i pojedinaca, odlučuje se za ugradnju različitih sistema video nadzora. Video nadzor je postao potreba u zaštiti imovine, radnih procesa i pristupa, a svaka osoba koja je dovoljno nesmotrena da ukrade nešto iz objekta zaštićenog video nadzorom će vrlo verovatno brzo biti uhvaćena. Pored obezbeđenja od krađe ili provala, video nadzor se takođe koristi i u druge svrhe, kao na primer za nadzor prometnih mesta, proizvodnih traka i mašina, ili pak za nadzor starijih lica i dece dok ste na poslu.

Imajući u vidu sve pogodnosti koji video nadzor može da pruži, više nije pitanje da li Vam je potreban video nadzor, već koja vrsta video nadzora Vam je potrebna – analogni ili IP video nadzor? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i zavisi konkretno od ličnih potreba, a mi ćemo u daljem tekstu opisati ukratko obe vrste video nadzora kako bi Vam olakšali izbor.

Analogni sistemi video nadzora

Analogni video nadzor predstavlja najjednostavniji i najrasprostranjeniji tip video nadzora. Ovi sistemi sadrže kamere koje se direktno povezuju sa DVR-om putem koaksijalnih kablova, a DVR (Digital Video Recorder) omogućuje snimanje sa kamera i reprodukciju snimaka. DVR najčešće dolazi u konfiguracijama za 4, 8, 16 ili 32 kamere, a vremenski period koji možete snimiti zavisi direktno od kapaciteta hard diska koji ugradite u njega. Većina DVR snimača se fabrički isporučuje bez ugrađenog diska što ostavlja korisnicima mogućnost da ugrade hard disk prema svojim potrebama. DVR takođe možete povezati na mrežu i internet što Vam omogućava da snimcima pristupate i sa udaljene lokacije putem računara ili mobilnog telefona.

Kao što smo napomenuli ranije, analogne kamere koriste koaksijalni kabal za povezivanje sa DVR snimačem, a obzirom da je osim video kabla neophodno i napajanje, postoje i hibridni kablovi koji mogu pored video signala da prenose i napajanje za kameru što pojednostavljuje instalaciju jer nije neophodno postavljati kameru u blizini utičnice za struju.

Kada su u pitanju kvalitet i rezolucija snimka, usled tehničkih ograničenja maksimalna izlazna rezolucija analognih kamera je 720×575 piksela. Iako postoje kamere koje po specifikacijama imaju veću rezoluciju, ta rezolucija se koristi samo za smanjenje nivoa šuma (u uslovima slabog osvetljenja) i povećanje kvaliteta snimka, dok je efektivna izlazna rezolucija i dalje 720×575. To praktično znači da sa razvojem tehnologije ne postoje uslovi za povećenje rezolucije standardnih analognih sistema.

I pored relativno niske rezolucije za savremene standardne, analogni signal se ne kompresuje što rezultuje visokim kvalitetom video snimka koji se u pojedinim slučajevima može čak porediti i sa osnovnim modelima IP kamera. Ovi snimci su zadovoljavajući za potrebe velikog broja korisnika, što u kombinaciji sa pristupačnom cenom čini analogne sisteme najisplatljivijim i odgovarajućim u 85% slučajeva.

IP video nadzor

IP video nadzor, ili mrežni video nadzor kako se takođe ponegde naziva, funkcioniše malo drugačije od analognog. Glavna prednost IP video nadzora u odnosu na analogni predstavlja mogućnost snimanja u veoma visokim rezolucijama – poput 5 megapiksela i većih. IP kamere nemaju ograničenje maksimalne rezolucije, što praktično znači da će vremenom sa napretkom tehnologije rezolucija IP kamera biti sve veća. IP kamere takođe predstavljaju i samostalne celine jer sadrže kompjuter koji snimljeni sadržaj automatski kompresuje i konvertuje u podatke koje zatim šalje kroz mrežu. Obzirom da su podaci digitalni, to praktično znači da su isti potpuno otporni na smetnje u prenosu.

Kod IP video nadzora kamere se povezuju na NVR (Network Video Recorder) tj. server na mreži, ali takođe postoje i kamere koje mogu biti potpuno autonomne u radu. Takve kamere mogu da snimaju direktno na internu SD memorijsku karticu ili da šalju podatke na NAS mrežno skladište podataka i računare/servere.

Za razliku od DVR-a, na NVR je teoretski moguće prikačiti neograničen broj kamera, a ograničenja postoje samo u vidu brzine celokupne mreže i mogućnosti NVR snimača da snima u realnom vremenu sa svih povezanih kamera. Primera radi, tipična IP kamera zahteva 2~3 Mbit/s mrežnog protoka iz čega se jasno vidi da je čak i na starije 100Mbit/s mreže moguće povezati veliki broj kamera. Jednostavno kupite kameru, prikačite je na mrežu i ako imate sve licence za NVR ona postaje operativna. Kao i kod analognih sistema, veličina ugrađenog hard diska u NVR snimač će odrediti za koliko dana unazad možete čuvati snimke.

Za povezivanje, IP kamere koriste standardne mrežne kablove (LAN Cat5e ili bolji), a većina ovih kamera takođe može i da se napaja kroz isti kabal ukoliko podržavaju PoE napajanje (Power over Ethernet). PoE napajanje može biti ograničeno dužinom kabla tako da o ovome treba voditi računa prilikom projektovanja sistema. Još jedna od prednosti IP kamera je i mogućnot prenosa drugih podataka kroz mrežni kabal, pa tako možete koristiti i alarmne senzore povezane na kameru, ili pak upravljati kretanjem IP PTZ kamera za razliku od analognih sistema gde su potrebni posebni kablovi za kontrolu i senzore.

Obzirom da je IP sistem već na mreži, njemu lako možete pristupiti sa bilo kog računara ili pametnog telefona, a moguće je i direktno korišćenje kamere povezane na ruter bez upotrebe NVR-a o čemu smo takođe pisali na blogu. Tekst o podešavanju rutera za IP video nadzor možete pronaći na ovom linku.

IP sistemi nisu idealni, te dolazimo i do nedostataka ovih sistema. Pre svega IP sistemi za video nadzor su znatno skuplji od analognih i to kamere oko 30% u odnosu na analogne kamere istog kvaliteta, a kompletni IP sistemi su i do 3 puta skuplji od analognih. Drugi nedostatak je podešavanje sistema sa više kamera koje može biti komplikovano za prosečne korisnike jer zahteva određeni nivo poznavanja računarskih mreža.

Obzirom da smo pokrili osnovne informacije o analognim i IP sistemima, vreme je da sumiramo utiske.

Ukoliko Vam je potreban video nadzor koji nudi odličnu vrednost za uloženi novac, onda se analogni video nadzor nameće kao logičan izbor te Vam savetujemo kupovinu analognih kompleta.

Sa druge strane, ukoliko su Vam potrebne kamere koje će snimati veoma detaljne snimke visoke rezolucije, ili pak želite da investirate u budućnost, onda je u tom slučaju IP video nadzor pravi izbor. IP nadzor takođe može biti dobar izbor i kada Vam je potrebna samo jedna autonomna IP kamera za nadzor pojedinačnih prostorija, poput Vaše kancelarije ili neke prostorije u Vašem domu. Takve kamere ne zahtevaju NVR i moguće ih je direktno povezati na ruter kućne mreže, što uz malo podešavanja predstavlja pristupačno i kompaktno rešenje za video nadzor.

Pre nego što završimo tekst, pomenućemo i dve nove tehnologije – HDCVI i HDTVI. Ove tehnologije kombinuju dobre strane analognih i IP sistema i posebnom modulacijom signala omogućuju upotrebu HD i Full HD kamera sa infrastrukturom analognih sistema. Iako ovi sistemi ne mogu da zamene IP sisteme na polju maksimalne rezolucije i autonomije kamera, oni takođe predstavljaju korak napred u odnosu na rezoluciju analognih sistema po ceni koja je tek nešto veća od istih. Više o ovim tehnologijama možete saznati u posebnom blog tekstu.

Nadamo se da smo Vam pomogli oko izbora sistema video nadzora koji odgovara Vašim potrebama. Ukoliko imate pitanja možete ih postaviti u komentaru ili nas kontaktirajte ovde.