Vodič za kupovinu LED sijalica i rasvete

Koju LED sijalicu odabrati? Obzirom da je LED rasveta sve popularnija, rešili smo da napravimo jedan mali vodič koji će vas naučiti sve što treba da znate o LED sijalicama i pomoći vam u izboru odgovarajućih modela LED sijalica za vaš kutak.

LED sijalice

Pre nego što pređemo detaljnije na same LED sijalice, da krenemo prvo od osnova, tj. od vrsta sijalica. Danas se koriste tri vrste sijalica, i to klasične sijalice sa užarenim vlaknom (žarulje), štedljive sijalice (CFL, fluorescentne) i nove LED sijalice. Svaka od ovih vrsta ima specifičan način rada (sa kojim vas nećemo zamarati) i, ono što je najbitnije u celoj priči, proizvodi određenu količinu svetlosti iz utrošene električne energije.

Prednost LED sijalica u odnosu na starije vrste sijalica ogleda se u znatno manjoj potrošnji struje za istu količinu proizvedene svetlosti. Osim uštede u potrošnji električne energije, LED sijalice takođe imaju i znatno duži životni vek u odnosu na klasične, pa iako u startu deluje kao da su cenovno znatno skuplje, dugoročno predstavljaju isplatljiviju investiciju u odnosu na starije vrste sijalica.

Jačina LED sijalica

Kada pomenemo snagu sijalice u vatima (W), prva asocijacija jeste jačina svetlosti sijalice, međutim snaga u W zapravo označava potrošnju električne energije i ne mora uvek direktno da reflektuje i jačinu svetlosti koju sijalica proizvodi. Srazmerno svojoj snazi, svaka sijalica proizvodi određenu količinu svetlosti i ona se izražava u lumenima (skraćeno “lm”).

Dok je kod klasičnih sijalica količina svetlosti veoma linearno povezana sa snagom, štedljive i LED sijalice imaju znatno efikasniji rad u odnosu na klasične pa mogu da proizvedu istu količinu svetlosti sa mnogo manjom potrošnjom električne energije u odnosu na klasične sijalice. Ovde i nastaje najviše zabune kod izbora LED sijalica jer mnogima zvuči nelogično da LED sijalica od svega 9W može da zameni klasičnu od 75W pa vrlo čestu uzimaju jače LED sijalice nego što je to zaista potrebno. Dakle, treba porediti lumene, ne vate.

Kako bi bolje objasnili odnos snage LED sijalica u odnosu na klasične i štedljive, napravićemo uporednu tabelu za najčešće vrednosti snage klasičnih sijalica. Podaci u tabeli su informativnog tipa i predstavljaju približne vrednosti koje mogu malo da variraju u zavisnosti od tipa LED dioda i dizajna sijalice, ali su dobar vodič za izbor LED sijalaca odgovarajuće snage koje će zameniti starije vrste sijalica.

 Jačina svetlosti (lumeni)  Klasična  Štedljiva  LED sijalica
 ~200 lm  25W  5W  2W
 ~350 lm  40W  9W  5W
 ~550 lm  60W  11W  7W
 ~750 lm  75W  15W  9W
 ~1100 lm  100W  20W  12W

 

Boja LED sijalica

Za razliku od klasične rasvete koja dalje toplu (inkadescentnu/žutu) svetlost, LED sijalice mogu da imaju i tople i hladne boje. Boja svetlosti se obeležava u Kelvinima (K) i kod LED sijalica se najčešće kreće u rasponu od 2700K do 6500K. Za tople boje se smatraju sve boje do 3500K, boje od 3500 do 5500K se smatraju neutralnim (bele), dok se boje preko 5500K smatraju hladnim (ekvivalent dnevnoj svetlosti).

Boja LED sijalica

Koju boju ćete korisistiti zavisi najviše od ličnih afiniteta, a ovo su neke od preporuka u zavisnosti od namene prostora koji se osvetljava:

  • Toplo bele sijalice – preporučuju se za kućnu rasvetu, imaju prijatno toplo svetlo identično klasičnim sijalicama pa su posebno pogodne za dnevnu ili spavaću sobu
  • Neutralne bele boje – pogodne za poslovne prostore i radne sobe, stvaraju malo više svetlosti od toplih sijalica i zbog svoje neutralne boje manje opterećuju oči tokom rada
  • Hladno bele boje (dnevna svetlost) – odlične za čitanje i rad sa dokumentima, preporučuju se za lampe i poslovne prostore, a takođe su popularne i za osvetljenje izloga

Osim toplih i hladnih nijansi bele boje, LED sijalice takođe mogu da imaju i druge boje slično klasičnim LED diodama – na primer crvena, zelena, plava i druge. Ovakve sijalice se ređe koriste u kućnim uslovima ali imaju sve češču primenu kod svetlećih reklama.

Vrste grla kod sijalica

Sledeća bitna stvar koju treba pomenuti kod LED sijalica jeste vrsta grla za povezivanje na električne instalacije. Dok se kod klasičnih i štedljivih uglavnom koriste standardna E27 i E14 grla sa navojem, LED sijalice pored ovih uobičajenih grla dolaze sa mnogo većim izborom grla u zavisnosti od namene konkretnog modela. U listi ispod su navedene najčešće vrste grla koje se mogu pronaći na našem tržištu:

  • E27 grlo se smatra standardnim za Evropu i predstavlja najrasprostranjeniji tip grla za sijalice. Koristi se kod većine kućnih instalacije i lustera.
  • E14 grlo je mini varijanta E27 grla koja je takođe poznata i kao minjon grlo. Najčešće se koristi kod lampi.
  • GU10 grlo je poznato i kao twist & lock grlo, ima dva kontaktna pina sa zadebljanim krajevima. Najčešće se koristi kod rasvetnih instalacija.
  • G9 grlo i G4 grlo su vrlo slična i najčešće se koriste kod gotovih rasvetnih elemenata. Oba grla imaju dva tanka kontaktna pina za povezavanje na odgovarajuća ležišta, a razlikuju se po razmaku između pinova – 9mm i 4mm.
  • MR16 grlo se najčešće koristi kod led sijalica za takozvana “spot” svetla i ima dva deblja pina za povezivanje.

Vrste grla LED sijalica

Bitno je napomenuti da se pojedina grla mogu lako konvertovati na druga upotrebom odgovarajućih adapter grla za sijalice.

Većina LED sijalica radi na standardnom naponu od 220V (AC), ali su takođe dostupne i varijante koje rade na 12V (DC). Ove LED sijalice su prevashodno namenjene za razne gotove rasvetne elemente koji u sebi imaju napojnu jedinicu sa konverzijom od 220 na 12V.

 Još par saveta

Kod klasičnih sijalica jačina svetlosti direktno zavisi od napona koji prolazi kroz sijalicu, što omogućava kontrolu jačine svetlosti putem potenciometara koji su takođe poznati i kao dimeri (“dimmer”). Zbog načina na koji LED sijalice funkcionišu, napon koji ide ka njima nije u direktnoj vezi sa količinom svetlosti, pa povezivanje LED sijalica na dimere namenjene klasičnim sijalicama najčešće stvara probleme poput treperenja svetlosti LED sijalice ili neprijatnog zvuka iz elektronike koja se nalazi unutar sijalice.

Obzirom da većina LED sijalica nije dimabilna, ukoliko koristite dimere u vašem domu postoje dva načina da izbegnete potencijalne probleme – kupovina dimabilnih LED sijalica ili zamena dimera novijim modelima koji su prilagođeni i radu sa LED sijalicama.

Delovi LED sijalice

Još jedna stvar koju treba pomenuti kod LED sijalica jeste zagrevanje. Iako se znatno manje zagrevaju od ostalih vrsta sijalica, LED sijalice takođe generišu određenu količinu toplote koja se oslobađa preko hladnjaka pri dnu sijalice. Ukoliko se sijalica nalazi u potpuno zatvorenom lusteru, nagomilavanje toplote može značajno da skrati život vek LED sijalice, pa se stoga prepuručuje montaža u otvorenim ili poluotvorenim lusterima.

Nadamo se da smo ovim tekstom objasnili najbitnije stvari oko izbora LED sijalica, ukoliko imate dodatnih pitanja ili neki drugi komentar slobodno nas kontaktirajte.

Recite nam svoje mišljenje...